Ove godine biće pokrenut jedinstveni informacioni sistem kojim će biti povezane 42 inspekcije.
Prema rečima ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasima Ljajića, e-inspekcija doprineće borbi protiv sive ekonomije.
“Uprkos percepciji da je Srbija najgora, ima zemalja u Evropskoj uniji koje imaju lošije rezultate, poput Bugarske sa 32 odsto sive ekonomije ili Rumunije sa 30 odsto”, rekao je Ljajić.
On je istakao da rešavanje ovakvog problema iziskuje puno truda, rada i jasnu političku volju, koja je najjasnije pokazna 2015. godine kada je doneta zakonska regulativa: “Siva ekonomija nikada neće biti u potpunosti iskorenjena, isto kao i korupcija, ali je važno da postoji politička volja i pravni mehanizmi.”
Ljajić je naveo da će se ove godine u Skupštini naći i Zakon o poštanskim uslugama koji predviđa da svako ko šalje robu mora da se identifikuje, a operater će imati pravo da otvori paket i vidi o kakvoj se robi radi, ukoliko nešto posumnja.
“Verujem da će to u velikoj meri uticati na trgovinu preko interneta”, rekao je Ljajić i dodao da je prethodne godine 1,8 miliona ljudi u Srbiji trgovalo preko interneta.
Pomoćnica direktora Poreske uprave Nada Novosel kazala je da je siva ekonomija prisutna u prometu akciznih dobara, kao što su duvan, alkohol, nafta i kafa, ali u uvozu robe iz Kine i Turske.
“Kod poljoprivrede sivu ekonomiju imamo kod neevidentiranja prinosa i isplaćivanja na crno”, kaže Novosel.
Visok stepen sive ekonomije je zastupljen tamo gde je veliki nivo gotovine u plaćanju – u zdravstvu, građevinarstvu, prevozu i slično.
Izvor: Dnevnik
Foto: PIxabay
