Naravno da je jedan od glavnih rezultata terorističkih napada u Parizu, ali i u Bejrutu, na Sinaju, Tunisu i drugde (zaređali su ovih dana), povećanje nadzora komunikacija i smanjenje sloboda govora na internetu. Ali, ovo je pokrenulo još jedno pitanje: da li je, zbog silne slobode koja je prisutna na internetu, ovaj medij postao rasadnik terorista?
U svakom slučaju, postavlja se pitanje da li je potrebno više nadzora? Neki kažu da nije, neki da jeste. Jer, iako internet daje teroristima mogućnost da se iskažu, daje i nama mogućnost da se borimo protiv njih. Nuala O’Connor, CEO Center for Democracy and Technology, kaže “Moj odgovor je: ja sam odrasla u Belfastu šezdesetih godina prošlog veka. Bilo je mnogo terorista mnogo pre inteneta. Nije internet kriv za to.”
Propaganda ISIS (The Guardian).
“Pa pazite, ne idete vi u e-šoping i onda slučajno nabasate na sajt ID i postanete džihadista” kaže Erin Saltman, iz Institute for Strategic Dialogue, ali “internet jeste katalizator za radikalizaciju: procesi kojima je nekad trebalo godinu dana ili nekoliko meseci, danas se odviju za nekoliko nedelja ili dana! Recimo, da organizujete da odete da ratujete kao džihadista u Siriju.”
Umesto da gasimo sajtove islamista, možda je bolje da vidimo zašto se ljudi prijavljuju i zašto su regruteri uspešni? Mogu oni da pišu šta hoće, ali ako ta poruka ode u prazno, to onda nema efekta. Očigledno da poruke islamista uspevaju da nađu plodno tle, ali je pitanje zašto?
“Treba da uzmemo alate promocije koje obično koriste Coca Cola ili Adidas i da ih upotrebimo protiv ekstremista,” kaže Saltman. “To je efikasnije nego skidanje videa, mada i to treba raditi.”
Deo napora bi bio korišćenje kredibilnih glasova – kao što su žrtve ekstremizma, bivši ekstremisti, islamski učenjaci – i svi oni mogu da budu kontrapropaganda islamistima.
To bi neke ljude moglo da učini da im je neprijatno ali to je učinjeno u Rusiji: predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je naglasio da je njegov otac bio pobunjenik protiv Rusije ali da ga je “Alah nadahnuo da se okrene na stranu Rusije kada je video nedela džihadista u Čečeniji”, a i islamski učenjaci posebno iz moćnog islamskog Tatarstana, su učinili puno na tom polju. Trebalo bi da i drugde u svetu nastane “brend uravnoteženog islama” koji bi sprečio da se ljudima jave sulude ideje da se raznesu i pobiju one koji im se ne dopadaju. Pred marketingom i PR-om je veliki zadatak.
