Koliko je zapravo skuplje kada se plaća u ratama?

Jedan iznos je za keš, drugi za plaćanje na rate, a treći za onlajn kupovinu. Isti proizvodi, najčešće bela tehnika i nameštaj, u radnjama imaju tri različite cene.

Najjeftinije je ako do prodavnice i ne dođete, pa tako poštedite zaposlene, srednje skupo ako kupujete uz asistenciju trgovca, a ubedljivo najskuplje ako vama pored njega – pomaže i banka, a ceh plaćate i narednih meseci, pišu Novosti. Trgovci, pod izgovorom popusta za gotovinu, odloženo plaćanje naplate najmanje deset odsto. Problem je što isto važi i za kreditne kartice, iako im novac leže odmah.

S druge strane, međugodišnja inflacija u julu je iznosila svega 1,6 odsto, što znači da su troškovi života od prošlog do ovog jula toliko porasli. Pre tačno godinu dana, evro je vredeo 117,2 dinara. U petak je zvaničan srednji kurs bio – 117,6 dinara. A ima banaka koje dinarske keš kredite odobravaju uz, iz ovog ugla, povoljnijih 5,9 odsto. I uz troškove obrade i ostalu papirologiju, kamata ne pređe 6,6 odsto.

Time se ne vode trgovci kada odobravaju odloženo plaćanje. Mahom računaju da tek uz 10 odsto veće cene mogu da budu sigurni da neće biti “u minusu” kada svoju robu prodaju na više mesečnih rata.

“Danima tražim da kupim veš-mašinu. Cene se razlikuju od radnje do radnje, ali i uslovi. Na sajtu mnogih se i ne vidi da zapravo obračunavaju kamatu na rate. Svuda stoji da je plaćanje beskamatno, ali trik je u tome što oni to tretiraju kao popust na gotovinu. To jeste njihovo pravo, ali zaista je nekorektno da isti tretman ima i plaćanje kreditnom karticom, kada mene u tom slučaju kreditira banka, a ne radnja. I ja za to već plaćam kamatu banci. Trgovcu novac leže istog momenta. Nije u redu ni to što je ista kamata i ako plaćam čekovima na tri, četiri ili 12 meseci”, objašnjava Beograđanka Marija S.

Ekonomisti objašnjavaju da su prodavci ti koji diktiraju uslove prodaje. I odobravanjem popusta na gotovinu ne krše zakon.

“Nije neopravdano da trgovac uveća cenu kada se ona izmiruje na rate. To je njegovo autonomno pravo. On vodi cenovnu politiku i on toliko ceni kapital. Jeste možda sada inflacija niska i stabilan kurs, ali on ne može da garantuje da će tako biti za godinu dana. Ali istina je da bi kreditne kartice morao da računa kao keš. Njemu banka isplaćuje novac i onda skida mesečno potrošaču, svom klijentu. U tom slučaju je kupac dva puta kažnjen, višom cenom i kamatom koju plaća banci”, objašnjava ekonomista Dragovan Milićević.

I za potrošače nije sporno pravo trgovca da propisuje uslove plaćanja robe. Veruju, međutim, da je ključan paritet, odnosno da li su uslovi zadovoljavajući za obe strane.

“Uslovi treba da su primereni i za prodavca i za kupca. Jasan je interes trgovca da dođe do gotovine i što pre plati novu nabavku. Viša cena za odloženo plaćanje bi trebalo da bude realna, da odgovara kamatama na depozit u tom periodu, uvećana za troškove naplate. U redu je samo ako paritet postoji. Na kraju, potrošač je taj koji mora da ima sve na umu i sam za sebe proceni koji način mu se najviše isplati”, kaže Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay