Nemanja Stojanović već dve godine dizajnira i izrađuje leptir-mašne od drveta koje su osvojile Srbiju i region, a sve je veće interesovanje i iz različitih krajeva sveta. Na ideju da se bavi izradom ovakvih komada došao je, kaže, sasvim slučajno.
Razmišljao sam o tome šta da obučem za svoj 21. rođendan. Hteo sam nešto do tada neviđeno, bar kod nas. Gledao sam na Internetu zanimljive detalje i, između ostalog, video slične mašne čija je cena bila prevelika. Trebalo je izdvojiti oko 80 evra, a kako je moj otac imao iskustvo sa obradom drveta, dogovorili smo se da ja nacrtam kakvu mašnu želim, a da je on napravi – započinje priču Nemanja za Novaenergija.net.
Mašne pravi od drveta, najčešće orahovog, ali i jasenovog i trešnjinog. Zanimalo nas je koliko se njegov način rada sada, posle dve godine, razlikuje od njegovih početaka.
Puno toga sam naučio. Iako dve godine ne deluju kao dug period, ipak je dosta vremena prošlo i puno toga sam u međuvremenu prošao i naučio. Materijal od koga izrađujem mašne je isti, ali sada i recikliram drvo, nabavio sam nove mašine, usavršio proizvodnju, radim svaki dan…
Crtanje skica, sečenje drveta, povezivanje, lepljenje, tračice, elastične vrpce… Ovo su samo neki od koraka koje Nemanja mora da prođe kako bi došao do finalnog proizvoda. Otkako je posao počeo da se razvija sve češće mu je potrebna i pomoć saradnika, a značaj jedne osobe posebno ističe.
Najveća pomoć mi je otac koji je moj verni saradnik i bez koga, kao što sam rekao, verovatno ne bih ni počeo da se bavim ovim poslom. Do sada je iz naše firme izašlo skoro 5.000 mašni – naglašava Nemanja.
Dnevno radi veoma mnogo. Kada nije na putu, slika, fotografiše, smišlja nove planove… Tokom ove dve godine sarađivao sam sa pojedincima, pravio mašne za hotele, restorane, modne događaje, ali i za velike kompanije koje posluju u Srbiji.
Od pre nekoliko meseci svoje komade prodaje i u Njujorku. U planu su i neki drugi svetski centri, ali o tome ćemo pisati u periodu koji je pred nama.
Ništa se nije desilo preko noći. Društvene mreže, najviše Fejsbuk i Instagram, pomogle su mi u reklamiranju.
Pored mašni, od nedavno izrađuje i drvene tregere. Njegove proizvode više kupuju žene, ali za svoje jače polovine, a posebno se raduje kada pravi modele koje nose deca.
Komade izrađujem zavisno od dogovora sa klijentom. Nekada oni tačno znaju šta žele, nekada meni ostave da odlučim šta je i kako najbolje, ali uvek se nađe neko rešenje. I uvek dobro na zadovoljstvo svih – dodaje uz osmeh ovaj mladi dizajner.
Iako sarađuje sa mnogim svetskim firmama, o odlasku iz zemlje ne razmišlja. Novac mu nije presudan jer su mu porodica i nematerijalne vrednosti daleko važnije. Nemanja planira da nastavi i da se bavi svojom strukom, a to je medicina.
Volim i dizajniranje i medicinu. Daću sve od sebe da nastavim da se paralelno razvijam na oba polja.
A gde je posao tu su uvek i planovi.
Uvek planiram šta i kako dalje. Ideja je da i dalje unapređujem svoju proizvodnju, širim tržište… Uživam u poznanstvima koje mi je ovaj posao doneo i verujem da su samo rad, rad i rad potrebni za uspeh. Sve ostalo će doći samo od sebe. Možda će zvučati neskromno, ali ja sam prezadovoljan.
Njegove mašne ponele su mnoge poznate ličnsoti, ali mnogo se više raduje kada recimo otac i sin ili čitava porodica ponesu njegove komade.
Voleo bih da recimo neko od holivudskih glumaca ponese moje modele. Zašto da ne – završava Nemanja uz osmeh.
Tekst: Dusica Atic-Rasic
Photo: arhriva Bowtie wooden style
