Nadamo se da će Ministarstvo finansija promeniti višegodišnju praksu nekomunikacije u izradi zakonske regulative i otvoriti dijalog sa Internet preduzetnicima kako bi se olakšalo i ubzalo poslovanje, stvorila sigurnost i dobar poslovni ekosistem.
Povećanjem obima poslovanja Interent industrije osanažuje se privreda i povećava zaposlenost i samozaposlenost i podržavaju reforme koje ova vlada sprovodi.
Zakon o deviznom poslovanjju, evidentiranje deviznog priliva, carinjenje izvoza i mnogi drugi zakoni i podzakonski akti treba da budu predmet dijaloga.
– Uredništvo
Došao je mart, a sa njim novi namet, tačnije, dodatni porez: porez po odbitku, koji je uveden na sve usluge iz inostranstva počev od 01.03.2016. godine, a iznosi 20% (što zapravo nije tačno, pošto se 20% računa od bruto iznosa koji se dobija množenjem sa 1.25).
Obračun bi izgledao ovako: neka usluga je plaćena 100 evra 100, to se zatim množi sa 1.25 i dobija se 125 evra i od tog iznosa se racuna 20%, što je 25 evra. Ovom računicom dolazimo do toga da je porez, u stvari, 25%, i to porez na trošak koji jedna firma napravi. Porez po odbitku nisu dužni da plaćaju paušalni obveznici i oni koji dobiju potvrdu o rezidentnosti (tj. da ta strana firma plaća porez u toj državi, a naša država sa njima ima potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja).
Šta sve ovo može da znači za razvoj visokotehnoloških grana i za razvoj privrede Srbije? Konkretno, za razvoj IT industrije kao brzo mobilnog kapitala, ovo može da znači migraciju van Srbije. Čitali smo da Albanija nema porez na dobit za manje firme, da je lakše otvoriti firmu u Delaveru i slično. Da li neko zeli da IT kao industrija u stalnom usponu u Srbiji preseli kapital van Srbije?
Posledice po domaće privrednike koji posluju sa Srbijom i nemaju mogućnost da presele svoje poslovanje van Srbije su velike. Zamislite, na primer, da, ukoliko nemate potvrdu o rezidentnosti, oglašavanje na društvenim mrežama plaćate 25% više. Pored toga što su vam troškovi reklame ograničeni na 10% od ukupnih prihoda i ako se taj iznos pređe, vi platite 15%. Konkretan primer: imate godišnji prihod od 1.000.000 dinara i potrošite na reklamiranje 150.000 dinara; u ovom slučaju, plaćate na 50.000 dinara porez na dobit od 15%, zato što ste potrošili više od 10% prihoda na reklamu, a od 01.03.2016. platićete i na 50.000 dinara i na 100.000 dinara još 25%, zato što je to, na primer, reklama na Fejsbuku. Da li je to porez od 40%? U ovom slučaju jeste, delimično. Ovakvih primera, koji su prepreka i kočnica privrednicima je mnogo.
Stalnom promenom poreske politike i komplikovanjem procedura dolazi do gušenja privrede i sputavanja daljeg rasta. Rast privrede se može obezbediti smanjivanjem poreza, oslobađanjem ograničavanja poput 10% od prihoda za reklamiranje i sličnih ograničenja, kao i pojednostavljenjem procedura, a ne zakonskim rešenjima koja povećavaju porez.
Predlog za sve koji imaju usluge koje dobijaju iz inostranstva od raznih servisa je da traže od svake firme potvrdu o rezidentnosti i postavljaju na internet. Primer od RNIDS-a je odličan; oni su potvrde od Fejsbuka i Gugla postavili na Internet, tako da ne bi bilo loše da se svi vode ovim primerom. Najbolji odgovor birokratskim procedurama je istom takavom birokratijom – klin se klinom izbija.
Autor: Milan Trbojević
3 komentara
Najveći problem ovog poreza je što stvara dodatnu administraciju i umesto da bude mesečna ili godišnja prijava poreza i plaćanje, zahteva se podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza (tamo gde ga ima) prilikom plaćanja fakture za uslugu.
U cemu je problem da ino dobavljac pribavi POR2?
procedura koja je suvišna