Mnogo toga je u e-upravi urađeno u Srbiji u poslednje vreme, ali, iako je zakonodavni okvir za e-upravu u Srbiji daleko odmakao i prema ocenama EU, i prema internim analizama, postoje, međutim, još neke stvari koje treba da se dorade.
Direkcija za e-upravu pritom jeste institucija koja je centar razvoja e-uprave, ali su i svi ostali organi državne uprave veoma važni akteri u celom procesu. U tom smislu neophodno je, na primer, da se unapredi Zakon o opštem upravnom postupku, kojim se mora predvideti korišćenje i e-dokumenta, i e-potpisa, i svega ostalog što je vezano za e-upravu (elektronski vremenski žig) ravnopravno sa papirnim dokumentima.
“Ako to zakonom nije regulisano, onda stalno imamo tu dilemu da li ovo možemo ili ne. Imamo neki slučaj da se ne primenjuju zakoni baš zbog toga što organi nisu do kraja sigurni da mogu tako da rade”, rekla je Marija Kujačić. “Došli smo do tih usluga koje potpuno idu elektronski – do jedne za sada. Postoje mogućnosti da se još neke usluge postave tako – imali smo razgovor sa različitim institucijama i sa Agencijom za privredne registre, koja se guši u papirima i kojem bi jako mnogo značilo da se neke stvari odrade elektronski”, rekla je ona. Zadatak je stoga i da se doradi Zakon o arhiviranju da bi se omogućila potpuna primena e-dokumenta i otklonile određene zakonske kontradikcije.
Međutim, postoje i nedoumice o e-dokumentu u praksi. “Imamo, na primer, zakone u kojima piše da se mora dostaviti original nečega i onda se postavlja pitanje da li je e-dokument original i kada je original. Nekada i ne možete da formirate samo e-dokument i kažete da je to original, već morate iz papirne forme da prebacite u elektronsku, a to već nije original. Sve to mora kroz razne zakone da se reguliše”, navela je Marija Kujačić.
Iako Zakon o e-dokumentu kaže da e-dokument jeste original, i postoji čak posebna odredba koja to naglašava, problem je što institucije na različite načine tumače zakon, konstatovala je Svetlana Jovanović. Osim Zakona o e-dokumentu i Zakona o e-potpisu, koji su uredili tu oblast, potrebno je urediti i elektronski vremenski žig (time stamp), koji jeste na određeni način regulisan, ali ne do kraja – u vezi sa isporukom dokumenata, odnosno njegovom sigurnošću.
“Predstoji nam finije, preciznije regulisanje određenih stvari i detalja, koji su su u prvim propisima u ovoj oblasti na određeni način sagledani i regulisani, ali ne do kraja, pa mnoge institucije zbog toga i dalje rade neadekvatno, nedovoljno se služe tim propisima i ne prihvataju e-dokument kao original”.
Izvor: www.norveska.org.rs
