Postojali su filmovi koji su pomerili granice underground i pop-kulture, neki put šokantnim nasiljem ili prikazima realnog života, i time postali kultni klasici. Pre svega, tu spadaju „Paklena pomorandža“ (The Clockwork Orange“), „Trainspotting“, „Dve čađave dvocevke“ („Lock, Stock and Two Smoking Barrels“), Snatch, „Football Factory“, „Borilački klub“ („Fight Club“), “Romper Stomper” itd. A sada, izgleda da nam stiže novi film koji će se uvrstiti u ovu prijatno-neprijatnu kolekciju filmova koji „razbucavaju mozak“. Reč je o filmu „Green Room“ (očekujemo da će se prevodilac držati naslova „Zelena soba“), koji je, kako tvrde Dangerous Minds, „za kinematografiju ono što je hardcore za rokenrol: brutalan, ogoljen, uveseljavajući i stimulišući“.
Sa svojim eksplozivnim miksom anarhičnih pankera, neo-naci skinheda, pitbulova, mačeta i dvocevki, režiser Jeremy Saulnier je napravio triler koji na gledaoca ima efekat čizme koja vas udara u glavu. Green Room je jedan od najvećih hitova Fantastic Festa 2015 i čak ima i glumce sa A-liste, a posebno je zlokoban Patrick Stewart (o, da, dobri kapetan Jean-Luc Picard je sad gori nego što je bio kad je ispitivao Mela Gibsona onomad). Dovoljno je i samo to znati da pojurite u bioskop.
Green Room ima „ludački mudar“ zaplet: Ain’t Rights, mladi levičarsko-anarhistički pank bend iz Vašingtona (da, da, Kolumbijski Okrug, SAD) kreću u turneju po pacifičkom Severozapadu, očigledno negde blizu Portlanda, gde se uvek nekako sve zlokobno dešava u SAD (sve spooky stvari uvek dolaze id država Vašington i Oregon, ako ste primetili, od Twin Peaksa i grungea do Sumrak Sage, očevidno). Ali, oni dobijaju da sviraju u ruralnom okruženju na nekom festivalu koji je mesto okupljanja za lokalne bele supremaciste i tabadžije, i sada Ain’t Rights dolaze u situaciju da se sukobe sa ruljom iz pakla. Daleko od udobnih predgrađa gde se martine prodaju uljuljkanim pankerima, Ain’t Rights su u pravom okruženju iz pakla. Pevajući obradu benda Dead Kennedys “Nazi Punks Fuck Off” pred razularenim naci-obožavateljima, znajući da će nastradati, je jedan od onih herojski glupavih poteza koji obećavaju da će biti večno u kinematografkom sećanju. Mladi anarhisti upadaju od tog trenutka u noćnu moru koja je sve gora i gora iz minuta u minut, a uključuje ubistva, treš-metal, heroin i nasilne bande skinheda, koje prevodi, pogađate, ionako ćelavi Patrick Stewart.
I dok film pokuašava da ostane na površio sociopolitičkih etiketiranja, ipak je nemoguće ne primetiti da su skinhedi jako nalik na Aryan Youth Movement and Patrick Stewart neverovatno liči na Toma Metzgera. Današnja hipsterska prestonica SAD, Portland, je nekada bio glavni štab Ku Klux Klana i sve donedavno, sedište posebno zlokobne organizacije Volksfront (na nemačkom (!): Narodni front, jasno vam je sve). Dakle, ni Portland nije baš slučajan izbor niti je izabran samo zbog zlokobne klime. Ali, Green Room ne gura činjenice u lice, ne popuje, samo nas dovodi u taj čudni svet i prikazuje ga na bolan način bez komentara. Ako neko išta zna malo više o pank kulturi, znaće da je Green Room odličan jer je autentičan. Jeremy Saulnier dobro poznaje pank scenu i vajb svojih junaka što se vidi po saundtreku koji savršeno “venčava” muziku sa akcijom: Napalm Death, Bad Brains, Misfits, Minor Threat i Slayer su centralni deo priče.
Film ulazi u bioskope u SAD 15. aprila 2016.
Izvor dela teksta: Dangerous Minds
