Oglas objavljen na sajtu “Infostuda” koji traži srpsku dadilju za čuvanje američke dece putem interneta i aplikacije “Vajber”, izazvao je veliku zainteresovanost, pa se za samo nekoliko dana javilo više od hiljadu ljudi, pišu Novosti.
Za ovaj posao nije vam potrebna diploma vaspitačice, nije važno gde živite, kako se zovete i koliko imate godina. Poslodavcu iz Amerike jedino je važno da dobro govorite engleski jezik i imate jaku internet konekciju, kako biste mogli da pazite na tuđe mališane koji su hiljadama kilometara daleko od vas, za 600 dinara po satu, dok ‘obična’ dadilja zarađuje između 200 i 300 dinara po satu.
Prema rečima Miloša Turinskog iz “Infostuda”, neki detalji još uvek nisu poznati, ali je uveren da nije reč o čuvanju beba, već malo starije dece.
“Vajber-dadilja bi radila od kuće u Srbiji, na svom telefonu na kojem ima instaliranu aplikaciju i jaku internetsku vezu. Putem kamere, dadilja bi nadgledala decu dok su roditelji odsutni. To svakako ne bi bilo puno radno vreme, već nekoliko časova, dok su roditelji u bioskopu, ili noćnom provodu. Jedan od osnovnih uslova je odlično znanje engleskog jezika. U oglasu piše da se traži samo nadzor nad decom, bez komunikacije”, kaže Turinski.
Nije poznato koliko bi trajao radni dan, ni šta bi se desilo u nepredviđenim situacijama. Ukoliko bi dete bilo u opasnosti, vajber-dadilja bi pozvala roditelje. Ali, ne zna se šta uraditi onda kada majci i ocu treba sat vremena do kuće.
Iako ovo zvuči kao primamljiva ponuda – dobra zarada od kuće bez trčanja za detetom, hranjenja i presvlačenja, pitanje je da li je roditeljima uopšte važno ko im “čuva” dete.
Rukovodilac beogradskog “Bebi servisa” Ruzmilka Đotunović ističe da ovaj način nadzora nad decom na daljinu nikako nije dobro rešenje.
“Takvo čuvanje dece bilo gde, ne samo u Americi, nije bezbedno. Roditeljima koji dolaze kod nas da traže dadilje je veoma važno ko im čuva decu. Sve naše bebisiterke prolaze stroge kriterijume, psihološke testove kod Nacionalne službe za zapošljavanje, posle čega dolaze kod nas. Kada prođu praktičnu i teorijsku obuku kroz jasle i predškolske ustanove vidimo kako su se pokazale i koliko su stručne da bi radile sa decom. Ovo sa “Vajberom” je u domenu naučne fantastike i mislim da neće zaživeti kod nas. Ne zna se ko se prijavljuje na ovaj oglas, čija je odgovornost ako se nešto dogodi. Pa ko bi normalan poverio dete na čuvanje nekom strancu, pa još putem kamera? Američka kultura, doduše, ima drugačiji odnos prema deci. Naši roditelji su odgovorniji, porodica i deca su im na prvom mestu, a briga o mališanima je mnogo važna, tako da verujem da ne bi dopustili da im bilo ko uđe u kuću, a kamoli da preko kamera čuva najmlađe”, kaže Đotunovićeva za “Novosti”.
Dr Jasna Rakić takođe je protiv ovakvog načina čuvanja dece.
“Nezamislivo mi je da se izjednačavaju posmatranje i čuvanje. Kako detetu sačuvati život ili otkloniti bilo koju drugu opasnost? Pokraj deteta ne smete da zadremate i koncentracija mora da vam bude savršena”, zaključuje doktorka Rakić za Politiku.
Miloš Turinski smatra da se u vezi sa ovim digla prevelika prašina.
“Nama je ovaj oglas, prvi takav u Srbiji, bio interesantan za naše tržište s obzirom na to da je reč o dobro plaćenom poslu u inostranstvu, radu van standardnog vremena. To se našim ljudima uvek dopada”, zaključuje on.
Oglas za vajber dadilju postavila je američka firma “GNSS softver”, registrovana u Srbiji na ime Gojka Kovačevića, na adresi u Novom Beogradu, prenosi “Politika”.
Izvor: Novosti, Politika
Foto: Pixabay
