Jedan od osnivača našeg portala i nezvanični kralj tabloida, Robert Čoban jeste čovek čiji poslovni rezultati ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. Vlasnik je izdavačke kuće Color Press Group koja broji preko četrdeset različitih štampanih izdanja samo u Srbiji, onda desetak Internet portala, dok je, uz sve to, i organizator poprilično visokog broja konferencija u zemlji i regionu. Robert je ličnost koja poznaje biznis i ima osećaj za sledeću veliku stvar. Razgovarali smo o profesionalnim prilikama u godini iza nas i ovoj koja je pred nama, otkrio nam je konačan datum nove, druge po redu, konferencije Nova Energija, iskritikovao situaciju u PR-u i istakao neke glavne događaje i ljude u 2015.
Koji je po Vašem mišljenju događaj iz prethodne godine?
RČ: Prvi put mi neko postavlja ovakvo pitanje i shvatam da mene u suštini zanima jako mnogo stvari i užasno mi je teško da odvojim jedan događaj. Samo naša kompanija je organizovala u 2015. čak 70 konferencija i drugih različitih događaja, bio sam na preko 20 putovanja, išao na koncerte, premijere, predstave…
Promašaj godine?
RČ: Trudim se da ne mislim o lošim stvarima. Mislim da bi verovatno titulu nosioca promašaja godine mogao u regionu da ponese raniji hrvatski premijer Milanović zbog izjava o migrantima i ponašanja prema Srbiji u vezi sa migrantskom krizom. Zatim, mađarski premijer Orban na istu temu i premijer Republike Srpske – Dodik koji mi je užasno iritantan u to svom bahatom odnosu prema državi u kojoj živi, a sa druge strane indicije o korupciji epskih razmera sve su prisutnije.
Ličnost godine?
RČ: Hajde neka bude Novak Đoković po cenu da ne budem originalan, ali još uvek mi sa lica ne silazi osmeh nakon rezultata prodaje i advertajzinga broja Hello-a u kojem smo imali ekskluzivu sa Jeleninog i njegovog venčanja na Svetom Stefanu.
Najbolji potez države?
RČ: Definitivno – odnos prema migrantskoj krizi.
Najlošiji potez države?
RČ: Nastavak partijskog zapošljavanja, socijalne demagogije, korupcije itd.
Koje promene je 2015. donela?
RČ: Migrantska kriza i teroristički napadi u Francuskoj i Tunisu su potpuno izmenili sliku Evrope i ona će tek nastaviti da se menja.
A koje će 2016?
RČ: Biće još više promena i turbulencija u tom pravcu.
Šta možemo da očekujemo od nove Nove Energije (konferencije)?
RČ: Ovogodišnja konferencija će biti u novembru i potrudićemo se da vidimo što se to promenilo za godinu i po dana od prve Nove energije 1. maja 2015. do tada. Naravno, imaćemo ponovo sjajne predavače iz zemlje, regiona i sveta i sjajno druženje i dobru energiju kao i uvek kada Torbičin i CPG tim organizuju neki događaj.
A šta da očekujemo od novih trendova u digitalu, medijima i PR-u?
RČ: Očekujem da sve više agencija i klijenata počne da vodi računa o konkretnim efektima uloženog novca u oglašavanje ili PR – naravno ne samo kratkoročnim. Mislim da su milioni evra (uglavom tuđih) proteklih godina bačeni kroz prozor. Kažem tuđih jer su se mnoge medijske i PR agencije, ali i direktori marketinga u velikim korporacijama, olako ophodili prema novcu koji im je poveren. Mnogo je novca otišlo prijateljima, braći, drugovima, mnogo na medijski reket, mnogo prema partijskim direktivama, mnogo je para bačeno zbog neznanja ili sujete. Očekujem da na tom polju polako počnemo da ličimo na normalne zapadne države.
Da li se biznis scena stvarno poboljšava ili su to samo dobra PR saopštenja?
RČ: Ako govorimo o kompletnoj sceni – teško! Ali ima odličnih pojedinanih primera inovativnosti, kreativnost, novih modela i uspešnih projekata i to me raduje.
Kakva je situacija u odnosu na region?
RČ: Kako u čemu. U mnogim stvarima Srbija je ispred čak i Hrvatske i Slovenije, o ostalima da ne govorimo. Sa druge strane, ovo gore što sam naveo nas često vraća na začelje Evrope.
Da li je povoljna klima za pokretanje sopstvenog biznisa?
RČ: Nikad neće biti povoljna klima. Kada smo mi započinjali biznis (iako nismo bili ni svesni gde to vodi), to je bilo u proleće 1992. godine, počinjala je hipernflacija, besneo je rat u Bosni… Kasnije su bili drugi ratovi, bombardovanja, ubistvo premijera, paljenje stranih ambasada, globalna ekonomska kriza. Nikad nije povoljna klima i ako se na nju čeka, ostaćete u kladionici sa tiketom na stolu, u kafiću sa plastičnom kašičicom u zubima ili pivom u ruci ispred samoposluge i probuditi se jednog dana kao 50-godišnji luzer koji je čekao povoljnu klimu koja nikad nije došla. Znam da to nije lako i da nije isto sada u surovom korporativnom kapitalizmu i onda 1992. kada smo mi počinjali i kada se stari svet raspadao, ali bez inicijative, rada i rizikovanja – finale iz predhodne rečenice je neminovno!
