Evropska komisija je predstavila mere za jačanje zaštite elektronskih ličnih podataka Evropljana što bi, na veliku žalost marketing kompanija i oglašivača, moglo da ograniči ciljani marketing.
Glavna novina predloga koji bi zamenio direktivu o elektronskoj privatnosti, predstavlja načelo “prethodnog pristanka” potrošača za svako moguće korišćenje podataka.
Svaki korisnik intereta će prilikom prvog priključivanja na internet pretraživač odlučivati o nivou zaštite koji želi za sve sajtove koje će posećivati, pre svega u pogledu takozvanih “kolačića“, odnosno nevidljivih fajlova koji prikupljaju lične podatke.
Time bi se zamenio sadašnji propis, prema kojem se prilikom prve posete svakom sajtu mora pritiskom na baner dati pristanak za korišćenje “kolačića” uopšte.
“Kolačići” koji manje narušavaju privatnost, poput onih koji omogućavaju da se sačuvaju postavke jezika ili podaci za pristupanje sajtu, nisu obuhvaćeni ovim propisom.
Novi predlog “nudi visok nivo zaštite potrošača, ostavljajući preduzećima mogućnost za inovacije” ponudom “novih mogućnosti”, rekao je evropski komesar za jedinstveno digitalno tržište Andrus Ansip.
S druge strane, više firmi za oglašavanje i marketing je u otvorenom pismu izrazilo “ozbiljnu zabrinutost” i navelo da bi to moglo “narušiti poslovni model” internet oglašavanja.
Budućim propisom bi bilo zabranjeno aplikacijama kao što su “Skajp”, “Uots ap” i “Fejsbuk mesindžer” da koriste podatke ili sadržaj razgovora korisnika za ciljanu ponudu usluga ili reklama, što je sada moguće.
Pored toga, bez prethodnog pristanka ne bi bilo moguće ni slanje reklamnih kratkih SMS poruka ili elektronske pošte – spama.
Prethodna dozvola bi bila uslov i za reklamne ponude preko telefona, takozvani telemarketing.
Preduzeća bi morala da obelodane svoj broj ili da koriste poseban pozivni broj koji ukazuje da je reč o pozivu u komercijalne svrhe.
Regulatorna tela država-članica će nadzirati primenu propisa, koji će prema planu Brisela biti doneti maja 2018. godine.
Evropske kancelarije udruženja potrošača (BEUC) je podržala predlog novog propisa.
Vrednost evropskog tržišta podataka je, po navodima EU, 2015. godine bila 54,5 milijardi evra, a 2020. godine bi mogla da poraste na 84 milijarde.
Izvor: novosti.rs
Foto: pixabay.com