Elektronska kupovina u Srbiji još uvek nije ni blizu standarda Evropske unije, što pokazuju i česte žalbe na kvalitet isporučenih proizvoda, ali i na prevare.
Brojni su slučajevi kada potrošači poruče proizvod koji im nikad ne stigne, kada im nisu saopštena njihova prava, kada ne mogu da reklamiraju proizvod i kada dobiju nešto sasvim drugačije od onoga što su putem onlajn prodavnica ili društvenih mreža poručili.
Kroz jednu od takvih situacija prošla je i Jelena M. iz Veternika koja je poručila određenu robu preko interneta u vrednosti od nekoliko desetina hiljada i nikad je nije dobila. Ispostavilo se da je firma od koje je ona poručila u stvari postojala i bila registrovana u APR-u, ali se u međuvremenu zatvorila.
Uz posredovanje udruženja za zaštitu potrošača i saradnje sa policijom ovaj problem je bio rešen, ali to je samo jedan primer koji se dobro završio, u moru onih koji prođu bez intervencije nadležnih službi, ali i bez zvaničnih žalbi potrošača.
Radomir Ćirilović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača “Prosperitet” kaže da je pored nedovoljne informisanosti potrošača o njihovim pravima, najveći problem to što kompanije svesno varaju klijente.
“Retko koji trgovac se ponaša u skladu sa zakonom kada je u pitanju prodaja preko interneta. Jednostavno im je najlakše da zbog nedostatka kontrole u ovom sektoru potrošače dovode u zabludu. Ako se ovako nastavi sa kontrolom i sankcionisanjem prevaranata, teško da će elektronska trgovina u Srbiji u skorije vreme biti bezbedna”, navodi Ćirilović.
Sa druge strane, u Ministarstvu trgovine smatraju da tržišna inspekcija odgovorno radi svoj posao. “Tržišna inspekcija pokreće postupak inspekcijskog nadzora i ukoliko utvrdi prekršaj, podnosi zahtev za pokretanje postupka pred Prekršajnim sudom. Kazne za prekršioce su u rasponu od 300.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, ili od 50.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika”, objašnjavaju za 021 u nadležnom ministarstvu.
Neregistrovani trgovci koji posluju preko društvenih mreža veliki problem
Ako je onlajn kupovina kod registrovanih prodavaca nedovoljno regulisano polje, kupovina preko društvenih mreža kod fizičkih lica mogla bi se smatrati minskim poljem, bar je tako prošao Novosađanin Marko J. koji je preko Facebook stranice poručio telefon koji mu je dostavljen neispravan.
Pošto trgovac nije registrovan, a u međuvremenu je i obrisao Facebook stranicu, nije bilo ništa više što je Marko mogao da uradi, osim da kupi novi telefon regularnim putem i pozdravi se sa novcem koji je uložio u ovaj.
Kako iz Ministarstva trgovine kažu za 021, potrošač u ovakvoj kupovini nema potrošačka prava, pa ni mogućnost da uloži reklamaciju, jer su to pravila koja zakon propisuje za legalne trgovce.
“Kada inspekcija utvrdi identitet fizičkog lica koje prodaje robu preko društvenih mreža, a nije registrovano u skladu sa zakonom, odnosno nije trgovac, zabranjuje mu obavljanje neregistrovanog rada, oduzima robu kojom trguje i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka”, navode u Ministarstvu.
U udruženju “Prosperitet” za 021 kažu da bi u ovakvim slučajevima trebalo da odreaguje i Ministarstvo unutrašnjih poslova.