Na svom blogu, Nemanja Krivokapić je pojasnio lične razloge zbog kojih je učestvovao na Open Data Hakatonu i zbog kojih bi se ponovo prijavio. Iz njegovog teksta, koji sledi, možete izdvojiti deo atmosfere koja je dominirala Startit Centrom od 4. do 6. decembra, a koju samo učesnici mogu da vam približe.
Prošli vikend sam se super proveo sa ljudima koji dele istu strast za programiranjem kao i ja. Većina ljudi koji učestvuju na hakatonu su developeri sa različitim tehničkim znanjima, koji blisko sarađuju sa dizajnerima i aktivistima. To je bio treći Social Change Hakaton organizovan od strane stvarno talentovane grupe ljudi iz organizacije SEE ICT, poznatije kao Startit.rs tim.
Hakaton je samo jedan od njihovih događaja, koji su neka vrsta njihovog zaštitnog znaka i uvek se bave unapređenjem naše zajednice. Pokrivaju teme kao što su zaštita životne sredine, potrebe osoba sa invaliditetom, briga o životinjama i slično. Iako se Startit.rs i SEE ICT uglavnom fokusiraju na promociju preduzetništva u Srbiji, aplikacije kreirane na Hakatonu nisu stvorene zarad profita.
Sada kada smo objasnili prirodu događaja, hteo bih da odgovorim na par pitanja i da podelim svoje impresije.
Želim da napomenem da pišem ovo 24 časa nakon Hakatona.
Zašto bih se odrekao spavanja na 48 sati?
Čisto da razjasnimo, hakatoni nemaju nikakve veze sa spavanjem, ili odsustvom istog. Slobodan si da spavaš kada god to želiš. Niko nije diskvilifikovan ukoliko dremne ili se sklupča u lejzi begu u uglu. Zapravo su ambicija i polet ti koji vas drže podalje od sna. Tokom 48 sati događaja, neminovno je da ćete zatvoriti oči negde usput. Energetska pića i kofein će se pobrinuti za ostalo.
Kodiraš besplatno? Jesi li lud ili se nešto dešava sa tobom?
Mislim da će vam većina developera reći da iskreno uživaju u kodiranju. Da, to je primaran izvor naših prihoda, ali ako to radiš kako treba, primanja su samo prateći element, mada svakako prijatan element.
Često čujem moje kolege kako se žale jer žele da kodiraju u slobodno vreme, ali im nedostaje inspiracija ili imaju previše životnih distrakcija. Kada ste u sobi sa 30-40 ljudi, od kojih je 10 aktivista sa puno ideja, 10 neverovatnih dizajnera, dok su ostali developeri, pogodite šta? Inspiracija – čekirana!
Slobodno vreme bez distrakcija? Pa svi pričaju samo o svojim projektima dok organizatori odlično brinu da ne misliš previše o svojim osnovnim potrebama (znate one trivijalne, hrana, voda, itd). Dakle, imate nekog sa idejom, grupu talentovanih dizajnera (Napomena project menadžerima : pustite dizajnere da dizajniraju!), hranu, kafu, grickalice, pića, PS4… Ako je to ludost, onda sam drage volje ostavio normalnost na ulazu ?
I poslednje, ali jednako bitno, postoji neko ushićenje u radu na promeni. Možete direktno pomoći nekome u kolicima da pronađe lako dostupna mesta ( zahvaljujući http://mapapristupacnosti.rs/) ili da alarmirate ljude ukoliko se pogorša kvalitet vazduha u njihovoj oblasti, baziranoj na GPS lokaciji korisnika. Možete olakšati ljudima koji brinu o reciklaži, da pronađu mesta na kojima mogu reciklirati i slično. Radimo da bismo živeli komforno, ali ne i da pomognemo drugim ljudima u tom procesu?
Šta dobijam za uzvrat?
Ništa. Drugi hakatoni su uglavnom takmičarski nastrojeni, to su oni organizovani od strane kompanija, ali ovo nije taj slučaj. Pošto nadmetanja nema ( možda samo malo, ali u formi drugarskog klađenja^^ ), postoji ogromna količina kooperacije. Vaš dizajner će pomagati i drugom timu na njihovom projektu. Developeri koji završe ranije će rado pružiti pomoć komšijskoj ekipi. Pa zašto mi, developeri, radimo to? Zato što volimo programiranje, volimo da provodimo vreme sa drugim programerima, zato što je zabavno videti šta možemo da uradimo za 48 sati.
Planirao sam da podelim i neke impresije ovde, ali je sve ovo što sam dosada napisao predugo. Ostaviću to za sledeći post, koji će izaći uskoro.
Izvor i foto: hakaton.rs, Nemanja Krivokapić