Petu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.
Ovogodišnji – #Digital2018 – trajaće 2 dana – 06. i 07. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.
Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.
Konferenciju će ove godine prvog dana otvoriti Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji i Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana Kati Csaba, ambasadorka Kanade u Srbiji i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije.
U panelu “Kontinentalna klima u panonskoj niziji: strepnje i nade domaće IT scene”, učestvovaće i Nenad Milovanović, IT inženjer i vlasnik novosadske kompanije Coing, koja ima svoje ogranke i u SAD i u Velikoj Britaniji, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Diplomac ste Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, osnovali ste svoju firmu ovde, pratite domaću i globalnu IT scenu i u poslovnom i u razvojnom pogledu. Da li je priča o Novom Sadu i Vojvodini kao generatoru razvoja IT sektora mit ili realnost, kako vi to ocenjujete?
– Dok god ne budemo radili na razviijanju sopstvenih digitalnih proizvoda koje ćemo moći da izvozimo u svet, i kao država, generišemo prihod i poreze od tog proizvoda, dok god budemo bili samo IT radna snaga za iznajmljivanje za druge IT kompanije – ta priča će biti mit. Mislim da može da bude i realnost, tj da IT industrija bude generator razvoja cele privrede, ako se uozbiljimo i mi i država. Dakle, kad država olakša naplatu poslova iz inostranstva, uvede moderne sisteme plaćanja, kad prestane da subvencioniše strance koji ovde prave proizvode za druga tržišta, kad budemo imali kvalitetno pravosuđe koje štiti interese ulagača, jer veliki investitori ne žele da dovode svoj kapital i poslovanje ni u kakav rizik, onda ćemo pričati o IT sektoru kao generatoru razvoja. Mislim da su to glavne prepreke za dalji razvoj IT industrije i da, ukoliko se ne bude radilo na otklanjanju ovih problema, pre možemo očekivati strepnje na IT sceni, nego nade, da parafraziram naslov vašeg panela.
Interesovanje za IT obrazovanje među mladim ljudima koji biraju profesionalni put raste, država uvodi IT odeljenja u gimnazije, uvodi se programiranje u niže razrede osnovne škole. Da li su ovo metode koje će, po vama, pozitivno uticati na kvalitet IT kadra u Srbiji?
– Logično je da raste interesovanje za IT obrazovanje jer se stvara takva atmosfera, da je to posao budućnosti, da nećete imati problema da nađete posao i gde ćete imati odličnu zaradu. Realnost je, opet, takva da dobro IT obrazovanje nudi nekoliko državnih fakulteta koji, opet, poput našeg Fakulteta tehničkin nauka, imaju male upisne kvote. Interesovanje za IT obrazovanje je, s druge strane, podstaklo razvoj privatnih fakulteta i nebrojeno mnogo kurseva iz ove oblasti koji donose sumnjiv nivo znanja, u šta smo se u našoj firmi, mnogo puta uverili. Dakle, ima interesovanja, to je dobro, ima dobrih prilika za obrazovanje ali ne dovoljno. Ako ste programer, i izašli ste iz dobre državne škole, realno je da ćete naći posao lako i da ćete sigurno zarađivati bolje od proseka u Srbiji. Ipak, vrhunski dobrim programerom vas čini to što imate strast za tim poslom, a ne to što znate da ćete naći posao posle faksa.
Vaš tim radi na razvoju različitih softvera, uglavnom za inostrane kompanije, ali ste razvili i sopstveni digitalni proizvod – aplikaciju za upravljanje vremenom zaposlenih – Clockify, koju koriste ugledni globalne kompanije. Šta su vam dalji poslovni planovi i koliko u njima ima mesta za Srbiju?
– Mi smo 100% izvozno orijentisani, kao i većina domaćih IT firmi. Ono što nas razlikuje i svrstava u uski krug domaćih firmi sa sopstvenim proizvodom je ta činjenica da je naša aplikacija Clockify solidno zaživela na tržištu i da je uspešno prodajemo. U tom pravcu bih i želeo da se dalje razvijamo, i ja lično, kao IT inženjer koji i dalje u suštini želi da razvija softvere i pronalazi korisna rešenja, i kompanija koju vodim. Moje ambicije su oduvek iste: ja uvek radim na nekom novom rešenju, uvek vidim da postoji problem i da rešenje tog problema može biti neki softver. Kao pojedinac, ja sam inženjer, pronalazač u duši, onaj koji rešava neki problem, a kao vlasnik kompanije, sam neko ko pažljivo osluškuje tržište i vodi računa u kom pravcu će da usmeri kompaniju. Vrlo brzo će Srbija prestati da bude izvor jeftinije radne snage u IT industriji i velike korporacije će se preseliti na neka druga tržišta i to treba spremno da dočekamo i mi, vlasnici IT kompanija i država koja tvrdi da toliko mnogo nada polaže u ovaj sektor.
Tokom dva dana u okviru deset panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, autorskim pravima u digitalnom dobu, kraljevima zabave u regionu, SVOD platformama, E-sportu, generaciji Z, strepnjama i nadama domaće IT scene, 20-godišnjici osnivanja kompanije Google i onome što dolazi iz naših garaža, ali i o greškama, padovima i ponovnim podizanjima uspešnih.
Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digitalconference.rs