Osamdeset odsto informacija, državne institucije i privreda širom sveta i dalje čuvaju na papiru, a u Srbiji i više od 90 odsto.
Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u e-poslovanju, usvojen u oktobru prošle godine, predstavlja odličan okvir za razvoj efikasne komunikacije izmedu države, građana i privrede, a nacrti podzakonskih akata za ovaj propis biće pripremljeni do kraja aprila.
Ovo je ocena učesnika skupa “Ka administraciji bez suvišnih papira” koji je održan u Palati Srbija u Beogradu.
“Implementacija Zakona omogućiće bržu i efikasniju komunikaciju javne uprave sa građanima i privredom elektronskim putem, čime će se postići smanjenje troškova i ušteda vremena”, istakla je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. Očekuje i da će, zbog zakonskih rešenja koji se tiču usluga od poverenja, a posebno usluge elektronskog potpisa u klaudu, doći do masovnijeg korišćenja elektronskog potpisa.
U NALED-u kažu da oko 80 odsto informacija, državne institucije i privreda širom sveta i dalje čuvaju na papiru, a u Srbiji i više od 90 odsto. Objašnjavaju da je obaveza države da arhivira papirnu dokumentaciju od dve do 70 godina ili trajno, što nameće velike troškove.
Višemilionki trošak čuvanja papira
Podsećaju da se samo u Agenciji za privredne registre na upravljanje i čuvanje papirologije potroši milion evra godišnje dok je dužina polica te institucije već premašila 30 kilometara.
“Čuvanje dokumenata u papirnom obliku usporava proces odlučivanja što dovodi do toga da privreda i građani ne mogu da ostvare svoja prava blagovremeno i efikasno. Zbog toga je vlada Ujedinjenog Kraljevstva putem Fonda za dobru upravu podržala projekat ‘Ka administraciji bez suvišnih papira’ koji će pomoći državnim organima i privredi Srbije da se preusmere ka elektronskom poslovanju”, rekla je zamenica ambasadora Velike Britanije Trejsi Galager povodom početka realizacije projekta.
Projekat sprovode NALED, kompanija “Prajsvoterhaus Kupers” i Centar za evropske politike koji će biti zaduženi za podršku Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvu kulture i informisanje, pri izradi osam podzakonskih akata koji će detaljnije urediti sistem arhiviranja e-dokumenata.
“Troškovi privrede zbog obaveze čuvanja poslovne dokumentacije na papiru još su veći nego u slucaju državnih organa. Banka srednje veličine godišnje proizvede 11 miliona papira, a manji trgovinski lanac potroši i do 150.000 evra na tonere, papir, štampu i zakup magacina i sigurni smo da će e-poslovanje uštedeti stotine miliona evra”, kaže koordinatorka Saveza za e-upravu NALED-a Dragana Ilić.
Izradu podzakonskih akata pratiće i analiza kapaciteta institucija javne uprave i Arhiva Srbije (u kojem završi 30 procenata dokumenta po isteku perioda obaveznog čuvanja u organima) da pređu na upotrebu e-dokumenata, izrada preporuka za unapredenje njihovih IT sistema, kao i obuke službenika.
Takođe, biće testiran model prevođenja papirnih dokumenata u elektronsku formu kod notara koji će garantovati da i u novom obliku imaju istu vrednost i važnost.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
