Tekst je u originalu preuzet sa sajta foresighter.rs
Iako niko nije sa sigurnošću mogao da prognozira da će Velika Britanija reći NE Evropskoj uniji, nije bilo toliko teško predvideti prve posledice takve odluke i reakcije na istu.
Funta je pala u odnosu na evro, a evro u odnosu na dolar i švajcarski franak. A sve valute su potonule u poređenju sa zlatom.
Međutim sve svetske berze imale su nešto zajedničko – oštar pad vrednosti indeksa odmah nakon otvaranja u petak ujutru, u čemu su prednjačile Londonska i Tokijska. Pojedini indeksi u Londonu odmah su imali dvocifreni gubitak, ali su do kraja trgovanja povratili nekoliko procenata.
Interesantna činjenica je da zapravo londonski indeksi nisu imali najveće gubitke. Neke evropske i azijske berze su do kraja dana imale mnogo veći minus.
Na primer, DAX je potonuo 6.8%, CAC 8.35%, IBEX 12.35%, NIKKEI 8%, dok je londonski FTSE pao samo 2.8% na zatvaranju. Čak je index beogradske berze, koja predstavlja statističku grešku po obimu trgovanja, pao 1.78% i pokazao koliko su tržišta zapravo uvezana i podložna prelivanju globalnih problema.
Nafta je opet potonula ispod 50 dolara za barel, ali je zlato skočilo čak 62 dolara za uncu, odnosno 5% u odnosu na cenu od prethodnog dana.
Ono što su svi građani Britanije odmah osetili je najniži nivo GBP-a u odnosu na USD u protekle 32 godine, a kurs na zatvaranju u petak bio je 1.3684.
Iako je BREXIT odmah žestoko razmrdao svetsku politiku i ekonomiju, zapravo se radi samo o trenutnoj reakciji na neizvesnost koju napuštanje Unije od strane Britanije donosi globalnoj ekonomiji.
Ukoliko britanski parlament ne iskoristi svoje pravo da ne potvrdi ishod referenduma i Britanija zaista krene put izlaska, prave posledice po Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropu ali i svet će tek nastupiti narednih meseci i godina.
Ako funta ostane na ovako niskom nivou ili nastavi da klizi ka izjednačavanju sa evrom, što mnogi predviđaju, UK će sigurno morati da poveća kamatne stope, što će dovesti do inflacije i na kraju možda do recesije.
U ovom trenutku se zapravo i ne zna koji će status Britanija imati u EU. Da li će joj biti dostupni specijalni bilateralni uslovi koje imaju Švajcarska i Norveška ili ipak ne.
Teoretski, Britanija kao i Švajcarska može pristupiti EFTA sporazumu i zadržati mnoge benefite koje je kao članica imala unutar ali i van unije sa trećim zemljama, kao što je Kina, bez obaveze plaćanja visoke članarine, međutim to je u ovim okolnostima praktična jako teško izvodljivo. Čak i Švajcarska, koja je taj status dogovorila mnogo ranije, kada je situacija unutar EU bila znatno bolja, ima mnogo problema da dogovori jedinstvenu migrantsku politiku sa Briselom, pa se postavlja pitanje budućnosti i njenog specijalnog statusa nakon 2017. godine.
Treba imati u vidu okolnost da je Švajcarska takoreći ucenjena od strane EU da omogući radne dozvole i slobodan protok državljana EU. Jedan od glavnih razloga BREXIT-a upravo je bio zatvaranje granica pred radnom snagom koja dolazi iz Unije, naročito njenog istočnog dela.
Čak i da zanemarimo neslaganja oko eventualnih uslova koje bi Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da ispuni da bi zadržalo benefite koje ima unatar EU, veliko je pitanje postoji li politička volja da se izađe u susret Britaniji, jer bi to bio signal drugim državama koje žele da pođu njenim putem.
Ono što se u ovom trenutku mnogo manje pominje, je uticaj BREXIT-a na EU, odnosno koje sve negativne konsekvence nosi sa sobom izlazak jake britanske ekonomije iz sastava Unije u trenutku kada ona bije veoma važne borbe za opstanak u ekonomskom i političkom smislu. Velika Britanija zapošljava skoro milion radnika iz istočne Evrope i preko 700.000 iz zapadne. Nakon konačnog razlaza veliko je pitanje šta će biti sa njihovim radnim dozvolama. Takođe, samo u 2015. Kraljevstvo je uplatilo u budžet EU 13 milijardi evra.
Koliko je jedinstveno tržište bitno za UK, jednako je važno i za Evropu. Naime, oko 45% britanskog izvoza ide u Uniju, dok oko 50% robe uvezene u Britaniju vodi poreklo iz EU.
Stvari definitivno nisu crno – bele kada je BREXIT u pitanju. Postoje prednosti i nedostaci napuštanja Unije od strane Britanije, a vreme koje dolazi će pokazati koje od njih će odneti prevagu.
Jedno je sigurno – Većina prednosti za UK, nedostaci su za EU, i obratno.
Budućnost Unije je zapravo u rukama Britanije. Ukoliko nakon odlaska uspe da zadrži stabilnost svoje ekonomije, ali i Škotsku i Severnu Irsku na okupu, daće primer i drugim zemljama EU da krenu njenim stopama.
Ukoliko se obistine prognoze protivnika BREXIT-a i Kraljevstvo postane razjedinjeno i krene put recesije, EU će imati šansu da preživi u ovom obliku, bar još neko vreme.
Autor: Dragan Milić
Izvor: foresighter.rs
Foto: Printscreen/Yahoo finance, pixabay.com
