Mnogi ljudi veruju da je multitasking njihova jača strana, ali da li je sve samo u njihovim glavama?
Naš mozak nije napravljen za nekoliko radnji odjednom. Dizajniran je da se fokusira na jednu stvar u jednom trenutku i ukoliko ga bombardujemo informacijama samo ga usporavamo.
Neurolog sa MIT-a, Erl Miler, napominje da mozak nije dobar u multitaskingu. ‘Kada ljudi smatraju da multitaskuju, ustvari samo veoma brzo prelaze sa jednog zadatka na drugi. I svaki put kad to rade, stvaraju kognitivni trošak.’
Konstantno prebacivanje sa jednog na drugi zadatak podstiče loše navike u mozgu. Kada uradimo jedan zadatak (pošaljemo mejl, odgovorimo na sms, tvitnemo), dobijemo grumen dopamina, pa smo ohrabreni da nastavimo da radimo male zadatke kako bi dobili instant zadovoljenje.
Ovo stvara opasnu povratnu spregu koja čini da osećamo kako smo ostvarili tonu zadataka, a u stvari nismo mnogo uradili (ili barem ništa što zahteva kritičko razmišljanje). U stvari, neki čak govore o proveri mejla/tvitera/fejsbuka kao o nervnoj bolesti zavisnosti.
Multitasking snižava kvalitet i efikasnost rada.
Otežava održavanje organizovanih misli i filtriranje nebitnih informacija, a to dalje smanjuje efikasnost i kvalitet našeg rada.
Studija Londonskog univerziteta pokazala je da subjekti koji rade više stvari odjednom dok obavljaju kognitivne zadatke, doživljavaju smanjivanje IQ-a. Ta smanjivanja ukupnog IQ-a liče na one kod ljudi koji preskoče jednu noć sna ili kod onih koji puše marihuanu. Zastrašujuće, zar ne?
Multitasking takođe izaziva i povećanu proizvodnju kortizola, hormona stresa. Ukoliko teramo mozak da konstantno menja brzine, povećavamo nivo stresa i umaramo se, te ostajemo u stanju psihičke iscrpljenosti (čak iako je radni dan tek počeo).
Ko je najveći pokretač svog ovog multitasking haosa? Naš inboks.
Neke studije dokazuju da čak i mogućnost multitaskinga, kao u slučaju saznanja o nepročitanoj poruci u inboksu, može smanjiti efektivan IQ za 10! Stalno obraćanje pažnje na nove mejlove ili poruke u inboksu čini nas večito ometenim. Studija Instituta Mekinsi ističe da zaposleni provode 28% svog rada u proveravanju inboksa.
Mejlovi su problematični, ali poruke su još gore jer zahtevaju brži odgovor od mejlova.
Zaštitite se od ovog multitasking masakra tako što ćete uspostaviti raspored provere mejlova i inboksa. Obećajte sebi da ćete proveravati mejl samo tri puta dnevno (kada dođete na posao, oko ručka i pre nego što odete kući). Isključite obaveštenja o porukama i odaberite tačna vremena kada ćete proveravati i svoj telefon.
Za muškarce – multitasking je totalna propast.
Muškarci koji rešavaju nekoliko kognitivnih zadataka brzo jedan za drugim mogu umanjiti svoj IQ za čak 15, a na taj način de facto postati osmogodišnjaci što se kognitivnog ekvivalenta tiče.
Nova istraživaja ukazuju da šteta izazvana multitaskingom, može biti trajne prirode.
Studija Saseks univerziteta je istraživala ljude koji su provodili vreme na više uređaja u istom trenutku (slali sms-ove dok su gledali televiziju, na primer) tako što su ih skenirali pomoću magnetne rezonance. Rezultati su pokazali da ispitanici koji multitaskuju, imaju manju gustinu mozga u prednjem korteksu, a to područje je odgovorno za empatiju i emocionalnu kontrolu. Problem je što istraživanje nije dovoljno detaljno da bi se utvrdilo da je multitasking odgovoran za sve ovo.
Lekcija? Multitasking nije veština koju treba da dodate u biografiju, već loša navika koju treba da iskorenite. Isključite obaveštenja, kreirajte vremena kada ćete proveravati mejlove i telefon i konačno dopustite svom umu da se skoncentriše i fokusira.
Autor: Lari Kim
Foto: medium.com, pexels.com
