Paypal Srbija – problem sa rezidentima

Paypal Srbija – problem sa rezidentima

Ukoliko Vam se dopada portal Nova Energija, pozivamo Vas da nam se pridružite na konferenciji Blogomanija u Habakuku, Pohorje od 08.06. do 12.06. pogledajte ovde

Do sada smo svi čuli šta je i čemu služi Paypal. Neki ga i koriste. Veliki broj tekstova je napisano o tome kako otvoriti nalog na Paypal-u kao i o opisu procedure plaćanja.

U ovom tekstu ću se osvrnuti na problem plaćanja, tj. nemogućnost plaćanja između rezidenata u Srbiji.

Šta je to rezident?

Rezident je fizičko lice sa stalnim boravkom u državi koje, prema propisima Republike Srbije, boravi najmanje godinu dana na njenoj teritoriji. Takođe, rezident može biti i pravno lice koje je registrovano u domicilnoj državi. Kriterijum za određivanje rezidentnosti je prostor a ne državljanstvo. Rezidenti su sva fizička i pravna lica sa stalnim boravkom u nekoj zemlji, bez obzira na državljanstvo.

Dakle, težište problema je na transakcijama između rezidenata u Republici Srbiji.

Platni promet između rezidenata ne može da se obavlja preko PayPala, jer on nema neophodnu dozvolu Narodne banke Srbije u skladu sa Zakonom o platnim uslugama da bi pružao ovakvu vrstu usluge, na taj način Narodna banka Srbije ne bi imala uvid u transakcije u domaćem platnom prometu, odnosno deo platnog prometa bi se tako odvijao mimo njenog nadzora.

Da bi bilo jasnije, Narodna banka Srbije ne dozvoljava plaćanja u Srbiji koja nisu u dinarima, a PayPal nema opciju plaćanja u dinarima kao valuti. To znači da je zabranjeno da preko PayPal-a prebacujete sredstva drugom pravnom i fizičkom licu u Srbiji u stranoj valuti, jer se dinar u ovoj situaciji posmatra kao strana valuta. Moguće je da budete novčano kažnjeni jer se to smatra prekršajem bez obzira na visinu iznosa u konkretnoj transakciji, što je predviđeno čl. 59-63 Zakona o deviznom poslovanju.

Šta kažu pravni propisi u Srbiji o ovom problemu?

Prema trenutno važećim propisima u Republici Srbiji, PayPal ne može da pruža svoje usluge u punom kapacitetu iz nekoliko razloga:

1. nije podneo zahtev za dobijanje dozvole kod Narodne banke Srbije i otvaranje sedišta u Srbiji, već je registrovan u Singapuru, a konkretna dozvola je neophodna da bi mogao da se bavi pružanjem usluga u platnom prometu u Republici Srbiji,

2. Zakon o deviznom poslovanju članom 32. propisao je da rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Članom 34. Zakona je propisano da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, osim u taksativno navedenim slučajevima kada se može vršiti i u devizama. Izmene ovog Zakona koje su se dogodile pre 2015. godine su donele mogućnost da rezidenti koriste servise za e-novac radi kupoprodaje roba i usluga od nerezidenata.

3. Zakonom o platnim uslugama propisano je u članu 10. koje finansijske institucije mogu pružati platne usluge u Republici Srbiji (tj. plaćanja između rezidenata), a među njima se nalazi samo institucija elektronskog novca koja ima dozvolu Narodne banke Srbije za izdavanje elektronskog novca (domaća institucija elektronskog novca), a ne i strana institucija elektronskog novca. Do sada jedina registrovana za delatnost izdavanja elektronskog novca, dakle kao domaća institucija, je „Ipay See“ d.o.o. Beograd.

Na putu punog kapaciteta usluga PayPal-a u Srbiji stoje rigidni, prilično zastareli i inertni pravni propisi Republike Srbije. Sve i da PayPal uvrsti dinar kao sredstvo plaćanja u svoju korpu valuta to ne bi otvorilo mogućnost da u Srbiji rezident rezidentu plaća putem ovog stranog servisa elektronskog novca.

Suština je u tome što ni kompanija, ni pojedinac ne mogu da na osnovu nečijeg PayPal naloga utvrde rezidentnost, pa ne bi mogli da zaustave transakciju ako bi dobili takvu informaciju. Zato Poreska uprava kontroliše poštovanje Zakona o deviznom poslovanju kod pravnih lica preko Deviznog inspektorata i primenom mehanizama koje ima na raspolaganju na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji proverava rezidentnost određenog pravnog lica učesnika u nekoj transakciji, pa utvrđuje postojanje eventualnog prekršaja u konkretnom slučaju. Sa druge strane, Narodna banka Srbije je zauzela stav da nije neophodno utvrđivati rezidentnost već da se pokuša da se onemogući transakcija između rezidenata, što je suvoparna i birokratska formulacija, prilično u koliziji sa realnošću.

Iz svega do sada navedenog, može se zaključiti da se mora nastaviti sa prilagođavanjem i osavremenjivanjem domaćih pravnih propisa posebno kada se uzme u obzir da su ovi problemi i izazovi deo Poglavlja 4 koje tek očekuju Srbiju u pregovorima o pristupanju EU.

Takođe, ostaje da se vidi da li bi uticaj a možda i pritisak internet zajednice u Srbiji u izvesnom smislu doveo do neophodnih izmena propisa važnih za potpuno funkcionisanje PayPal-a u Srbiji. Uostalom, digitalizacija i e-trgovina su jedan od prioriteta aktuelne premijerke Srbije Ane Brnabić, koje je posebno apostrofirala u svom ekspozeu.

Autor: Jovana Milojević, diplomirana pravnica iz Beograda. Omiljeni citat je: Ius est ars boni et aequi- pravo je umestnost dobrog i jednakog (Iuventius Celsus). Pravo je moj život i još od studentskih dana me zanimaju: krivično, radno, gradjansko i privredno pravo a od skoro i e trgovina. Čitajte me na Twitter-u @dalriadu i pogledajte moje omiljene serije i film: The Newsroom, House of Cards i Law abiding citizen.

(Visited 629 times, 1 visits today)

Facebook comments


Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Pravila korišćenja sadržaja

Korišćenjem i preuzimanjem materijala i dokumentacije sa sajta, prihvatate u potpunosti uslove i pravila upotrebe koji su opisani u ovom obaveštenju.

 

Delovi sajta i informacije nađene na njemu ne mogu biti kopirani, reprodukovani, prenošeni, publikovani ili distribuirani bez jasnog navođenja izvora i autora pre samog sadržaja, kao i nakon cele objave.

 

Svi sadržaji i informacije na veb sajtu NovaEnergija.net predstavljeni su čitalaštvu na uvid u najboljoj nameri, i redakcija veruje da su tačni. Međutim, NovaEnergija.net ne pruža bilo kakve garancije u vezi bilo kojih proizvoda ili usluga, i na taj način ne može biti odgovorna za direktne ili indirektne štete koje mogu nastati korišćenjem informacija sa ovog sajta. Informacije mogu da sadrže tehničke netačnosti ili štamparske greške. Informacije mogu biti izmenjene bez prethodnog obaveštenja.

 

NovaEnergija.net ne preuzima odgovornost za materijale koje su načinila ili publikovala treća lica, a koja su vezana linkom sa stranicama veb sajta NovaEnergija.net. Ako odlučite da posetite bilo koji linkovan sajt, vi to činite na bazi sopstvene odluke i odgovornosti i preuzimate rizik u pogledu virusa ili sličnih štetnih elemenata.

 

Za sve sporove koji proisteknu iz ovih Pravila nadležan je sud u Beogradu, Srbija. Veb sajt NovaEnergija.net zadržava pravo da pokrene postupke i pred sudovima drugih zemalja u cilju zaštite sopstvenih prava.

CLOSE
CLOSE