Budući da se najavljuju vandredni izbori u Srbiji i vodi intenzivna diskusija na Internetu o količini samih glasača i dostupnosti izbornih mesta, podsećamo se priče sa naše konferencije o estonskom modelu online glasanja i celokupne e-Uprave.
‘Ukoliko žeite da organizujete građane da podrže vašu listu na izborima, morate da napravite štand na ulici, da dovedete osobu koja će da overi potpise i da vam naplati taksu za tu uslugu. Zašto je nemoguće napraviti listu na Internetu i omogućiti građanima da je potpišu elektronskim putem svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom?
To je prvo zašto i zbog kompletnog neinternet pristupa, izbori su u Srbiji jako skupi – i do nekoliko desetina miliona evra, i ceo proces je problematičan i dugo traje.
Moderne zemlje su taj problem rešile ili rešavaju.’, uveren je Zoran Torbica, jedan od osnivača konferencije i našeg portala, kao i autor projekta internetlista.rs
O glasanju preko Interneta je pričala Anela Kirac na konferenciji Nova Energija prošle godine.
Ideja za elektronsko glasanje stekla je popularnost u Estoniji u 2001. sa e-pravcem koalicione Vlade. Ta zemlja je postala prva u kojoj postoje pravno obavezujući opšti izbori preko Interneta sa svojim pilot projektom za opštinske izbore 2005. Sistem elektronskog glasanja je položio test. 2007. godine se Internet glasanje koristilo i za biranje članova parlamenta.
Uprkos pohvalama od estonskih izbornih zvaničnika, programeri koji su stručnjaci za bezbednost kritikuju, upozoravajući da ni jedan izborni sistem koji se bazira na e-Glasovima ne može biti siguran. Tim internacionalnih bezbednosnih eksperata je u maju 2014. objavio rezultate ispitivanja sistema u kojima je, između ostalog, bilo reči i o mogućnošću probijanja u sistem, menjanja glasova i ukupnog broja glasova i brisanje svih dokaza o ‘upadu‘. Nezavisni stručnjaci za bezbednost su pozvali Estoniju da obustavi ovakav način glasanja, međutim to je Vlada ove zemlje odbacila.
Estonski sistem za glasanje preko Interneta počiva na njihovoj ID kartici koja je redovan i obavezan identifikacioni dokument. Ova kartica omogućava daljinsku autentifikaciju i pravno obavezujuće digitalne potpise koji su potpomognuti čitavom infrastrukturom. Od marta 2007. izdato je više od 1.08 miliona ID kartica u odnosu na populaciju od 1.32 miliona.
Internet glasanje u Estoniji se odvija između šestog i četvrtog dana pre samog izbornog dana. Glasači mogu promeniti svoje elektronske glasove nebrojeno puta, jer se samo poslednji glas računa. Takođe, moguće je glasati putem interneta, pa nakon toga glasati na samom fizičkom biračkom mestu i tada se beleži poslednji ‘fizički’ glas. Nije moguće promeniti svoj glas na dan izbora.
Princip ‘jedna osoba, jedan glas‘ se i dalje održava jer možda postoji više ‘listića’, al samo je jedan glas. Ovu stavku je 2005. predsednik Estonije Arnold Rutel označio kao kršenje principa jednakosti glasanja. Peticiju je predao Estonskom Vrhovnom sudu, ali je izgubio.
Statistika e-Glasanja u Estoniji:
2005. – prvi zemlja koja uvodi ovakav sistem na lokalnim izborima. Glasalo je 9.317 ljudi (1,9%)
2007. – Estonija postaje prva zemlja koja uvodi e-Glasanje za generalne izbore. 30.275 Estonaca je koristilo online sistem (3,4%)
2009. – Na lokalnim opštinskim izborima, 104.415 ljudi je glasalo putem Interneta (9,5%). Iste godine je 58.669 ljudi glasalo na izborima za Evropski parlament putem online glasanja.
2011. – Na parlamentarnim izborima svoj e-Glas je dalo 140.846 ljudi. To je 15,4% glasačkog tela, odnosno 24,3% svih glasača koji su tada glasali. Ovi izbori su dopunjeni i mogućnošću glasanja putem mobilnih telefona, nakon zakona koji je donešen 2008.
2013. – Na loalnim izborima glasalo je 133.808 ljudi (21,2%)
2014. – Na izborima za Evropski parlament, glasalo je 103.151 čovek ili 31,3%.
2015. – Na parlamentarnim izborima, glasalo je putem Interneta 30,5% svih izašlih glasača ili 176.491 Estonac.
Estonci, uz online glasanje, imaju mogućnost i online participacije u diskusijama oko strateških dokumenata i nacrta zakona sa svojom političkom elitom, pa Vlada može imati bliži uvid u želje i gledišta stanovnika.
Anela Kirac sa čela e-Governance Academy Foundation je svojim inspirativnim predavanjem otvorila drugi dan konferencije Nova Energija i objasnila nam da estonski primer e-Uprave predstavlja zajedničku volju i razumevanje da je e-Uprava obaveza političke elite.
Autor: Nevena Jovanović
Izvori: wikipedia.org, vvk.ee
Foto: pixabay.com, vvk.ee
